Posted by Poslastice.com on travnja 23, 2019 | No comments
Ne smem da razmisljam o tome, ali eto, lakse mi je da ovde priznam!
Ispovest2:
Živeli smo u Sloveniji do avgusta 1991. Otišli na odmor u Cg, u Sl ispalo s*anje i nisu nas pustili preko granice da se vratimo, jugoslovenski pasoši više nisu važili. Ostali smo bez ičega, roditelji su se mučili i smrzavali po pijacima da bi prehranili mene i brata. 2010. je otac uspeo da se vrati u Sl. Od 2011. sve više je provodio vremena u Sl, mislila sam voli tu zemlju najlepše godine je proveo u njoj i stalno je pričao da mu je najveća želja da opet živi tu.
Kad smo napokon dobili papire, marta ove godine je umro. Za dva dana u bolnici nestao je čovek koji je u sebi imao više života nego malo dete, nije nam rekao da je bolestan. Ne znam da li je hteo da nas kao i uvek zaštiti od lošeg, ali znam koliko me to izjeda. Najgore mi je što nije podelio sa nama to kako je njegovoj duši bilo. Užasno mi nedostaje.
komicnistatusi.rs
0 komentari:
Objavi komentar